Upoznajte

Predstavljamo Vam!

Jovo N. Kantara, poznatog pčelarskog pisca i pčelara

Jovo Nikolin Kantar rođen 18. maja 1933.godine,[1] u Gornjim Vrhovinama opština Otočac, u Lici, Republika Hrvatska. Školovao se u rodnom mestu, Otočcu, Kragujevcu, Sarajevu, Zagrebu, Beogradu. Vojne nauke studira na Vojnoj akademiji, Komandno-štabnoj akademiji i na Školi nacionajne odbrane, a političke - na Vojnopolitičkoj školi.

Službovao je u Sarajevu Beogradu, Zagrebu i drugim mestima SFRJ. Penzionisan je u Zagrebu 1988. godine, u činu pukovnika. U tim i, u drugim mestima gde je u funkciji vojnog inspektora kontrolisao aktivnosti vojnih jedinica i štabova na terenu, kontaktirao je mnoge pčelare svih uzrasta i opredeljenja i posetio mnoge pčelinjake širom SFR Jugoslavije.

Pčelareći iz hobija od 1977, stekao je ne malo iskustvo, i u tom vremenskom periodu od 28 godina, kontinuiranim praćnjem i isčitavanjem brojne pčelarske literature i periodike, koja odslikava savremena naučna saznanja i praksu u pčelarskom svetu (šest domaćih i stranih časopisa, »Pčelovodstvo« Moskva; »Slovenski čebelar« Ljubljana; »Pčela« Zagreb; »Pčelar« Beograd; »Beogradski pčelar« Beograd; »Dobro jutro« Novi Sad, »Matica» - Niš), sagledao kompleksnu problematiku zaštite pčela od varoze i drugih pčelinjih bolesti, a kao posledicu toga - zagađenje meda i voska hemijom.

Prepušteni sami sebi, bez uticaja veterinarske struke i nauke, nebrige državne administracije i nemara pčelarske asocijacije, pčelari su se na razne načine snalazili, pa zbog nekontrolisanog unošenja u košnicu opasne hemije i neprirodne hrane, oslabili su prirodne odbranbene mehanizme pčela na bolesti.

Pčele, svojim prirodnim odbranbenim mehanizmima, su kroz dugu evoluciju pokazale sposobnost da prežive sve surovosti Prirode, preovladavši 160 miliona surovih zîma, i isto toliko žarkih i sušnih leta, kao i sve kataklizme, i da se suprotstave svim bolestima, zahvaljujući prevashodno matici, ali su se pokazale nesposobnim da preovladaju tri – (1) glad, (2) čoveka i (3) varou.

Pčelarstvom se iz hobija počeo baviti stotinu godina kasnije od svoga dede Milana koji je kao krojač, uz šivanje kao zanimanjem, u XIX veku u Austro-Ugarskoj pčelario sa "sandučarama" (u obliku vrškare) napunjenih i, belim lukom kao lekom. Od 1977. g. i ceo periood do sada uporan je zagovornik i propagator preventivnih mera protiv bolesti pčela uz očuvanje prirodnih odbranbenih mehanizama pčelinjih zajednica. Izbacivanjem iz pčelarske prakse zablude da su šećer, sojino brašno, mleko u prahu i drugi za pčele neprirodni proizvodi dobra zemena za med i cvetni prah i izbacivanjem iz košnica starog saća i dodavanje od prirodnog voska satnih osnova, nije imao nikakvih bolesti pčela osim Varoe destruktor, koju je suzbijao primenom timola, mravlje kiseline, apistan traka (ne letvica niti daščica tipa Matisan i Evrotom), apitola, perizina, KAS-81, praškastih materija.., što je detaljno obradio u svojoj prvoj knjizi. Ne preporučuje unošenje hemije u košnicu niti uzgoj matica neprirodnim postupcima, čemu je posvetio svoje dve knjige i sva predavanja[2], u cilju očuvanja zdravlja pčela i čistote pčelinjih proizvoda od hemijskih zagađenja, a u cilju očuvanja zdravlja potrošača. Na početku svojih predavanja voli u "šali" da kaže i knjige pokaže, da je I knjigu napisao protiv pčelara, a u zaštitu pčela, meda i potrošača meda, dok je II napisao protiv nesavesnih uzgajivača matica a u odbrani nas pčelara.

Sarađuje sa pčelarskim listovima "Pčelar"[3], "Beogradski pčelar"[4], "Obrenovački pčelar"[5], "Melitagora"[6], revijom "Dobro jutro" i časopisom "Matica"[7]. Član je Društva pčalara "Obrenovac" u Obrenovcu i Društva pčelara "Beograd" u Beogradu.

Autor je knjige "Sa zdravim pčelama u XXI vek", 2001, «Matica misaona imenica», 2004. i koautor knjige "Zdravstvena zaštita pčela", Beograd, 1998; "XX savetovanje pčelara", Novi Sad, 2002. i "II kongres pčelara Srbije"-Zbornik radova, 28. i 29. septembar, Aleksinac, 2002. godine, i brojnih predavanja.

Bio je izabran za predsednika komisije za stručno obrazovanje pčelara Srbije, 2002. godine, u kom svojstvu je napisao Program stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, koji je na II kongresu pčelara Srbije 2002. g. usvojen kao zvanični kongresni dokument. Godine 2005. ustupljen je pčelarima Crne Gore.

Pokretao je brojne inicijative za unapređenje pčelarstva preko otvorenih pisama naslovljenih Predsedništvu SPOS-a, Izvršnom odboru SPOS-a, Ministarstavu za prosvetu i sport, da se u nastavne programe osmih razreda osmogodišniiih škola i prva dva razreda srednjih poljoprivrednih i srednjih šumarskih škola uvede predmet pčelarstvo, a preko Ministarstva za ekokogiju i Ministarstva za poljoprivredu da se po ugledu na Evropsku Unije i SAD zabrani korišćenje hemijske supstance amitraza u pčelarstvu, budući da ga je Svetska zdravstvena organizacija proglasila kao najopasniju supstanciju u pčelarstvu.

Pismom Ministarstvu poljoprivrede od. 5. avgust 2003. godine pokrenuo je inicijativu da se uredi oblast proizvodnje matica za tržište. Iz pisma čitamo: "Rusi imaju standarde, Amerikanci takodje, kao i Slovenci, Mađari, Bugari i Hrvati. Imaju i naučne ustanove za verifikaciju kvaliteta matica, kao i sistem za izdavanje certifikata proizvođačima i mehanizam oduzimanja dozvola. Nama u Srbiji niko ne garantuje kvalitet matice, niti smo zaštićeni od podvala, dok su na primer, »svi proizvođači matica u Severnoj Kaliforniji članovi udruženja odgajivača matica, koje ih strogo kontroliše u pogledu porekla osnovnog materijala i zdravstvenog stanja. A svaki proizvođač matica u Kaliforniji mora biti registrovan za ovaj posao» (Kulinčević, 1988).

Dok sve države u našem okruženju imaju stručne službe za pčelarski razvoj i zaštitu pčela i pčelara, dotle naša država nije do sada poklanjala pčelarstvu ni tri minuta pažnje, pa su pčelari prepušteni sami sebi, a naivno verujući učiteljima - predavačima, formirali kompleks da ne valjaju rojne matice, suprotno prirodi pčele koja već 160 miliona godina specijalizira zanat uzgojivača matica, te da nevaljaju matice iz prinude, da su matice uzgojene po metodi Henry Aleja, Milera, Hopkinsa, Örošija i drugih manje vredne od onih koje oni proizvode po postupke Dulitla, odnosno prenosom larve iz majčine utrobe u praznu kolevku (veštački matičnjak). I to su im učitelji toliko zakukuljili i zamumuljili, da su i učenim pčelarima nametnuli kompleks manje vrednosti njihovih matica.

Takav kompleks i ja sam nosio punih dvadeset i više godina, dok nisam utvrdio da je od 19 matica kupljenih 1998. godine od tri renomirana proizvođača, samo jedna bila na nivou moje matice sa ocenom »3« (ocenjivanje vršim stepenovanjem od 1-4), pet su, pčele u prvom mesecu tihom smenom odbacile, a ostale su tokom leta iste godine zamenile. I 16 nabavljenih pre 14 godina, (1989.treća dekada juna) iz Kidričeva, Slovenija, bile su ispod nivoa onih koje sam prethodno nabavljao od renomiranih proizvođača. Sve su one, istina, bile osrednje krupnoće, lagano se po saću kretale (osim slovenki koje su bile pokretne kao ose), ali su sve bez izuzetka slabo razvijale leglo i pčele ih zamenjivale, što upućuje na sumnju da nisu u optimalnim uslovima režima mikroklime odnegovane kako valja, tj. da su uzgajane u slabašnim uzgajivačkim društvima koja nisu mogla obezbediti optimalnu ishranu u periodu stadijuma larvi, niti optimalnu mikroklimu u gnezdu u periodu stadijuma lutke, kao što ni šaka pčela u oplodnjaku nije mogla pružiti matici optimalnu ishranu i mikroklimu, pa kao takve nisu bile u stanju da polete, bez sposobnosti da se u vazduhu duže zadrže i bez fizičkih mogućnosti da potraže trutove, pa su stoga ostale nedovoljno osemenjene, i pčele ih brzo zamenile. I gle, čuda! Uzgajivači matica za neuspeli prihvat takvih matica od strane pčelinje zajednice, krivnju svaljuju na pčelara koji ih je kupio i pošteno platio, spočitavajući mu nestručnost. E...zbog toga sam napisao ovu knjigu."

"Još i danas je aktuelno pitanje koje sam pokrenuo u Otvorenom pismu Predsedništvu SPOS-a 23. marta 1999. gosine, a koje glasi:

“Koordinacijom Predsedništva Pčelarskog saveza Srbije i državnih organa Republike Srbije (Ministarstava poljoprivrede, Ministarstva ekologije, Ministarstva zdravlja, Ministarstva turizma), veterinarskog, biološkog, poljoprivrednog, šumarskog i drugi fakulteta Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Prištini - izdiskutovati zaključke, oblikovati i rešenje doneti po inicijativi profesora dr Jovana Kulinčevića pokrenutu 1990. godine u “Pčelar”-u br.10 1990 (str. 314) “o organizaciji centralizovane dijagnostičke laboratorije za pčelinje bolesti svih vrsta, a pogotovu virusne". “Isto tako bi trebalo učiniti na selekciji pčela i na praktičnim merama kad se radi o unapređenju pčelarstva”, predlaže cenjeni profesor i, zaključuje da “razbijenost po regionima na tako relativno maloj teritoriji kao što je Srbija nije imala rezultata”.

Iz pisma Ministarstvu prosvete od 15. aprila 2003. g. čitamo: "Neka vek u kojem ste Vi (gospođa prog dr Srbijanka Turajlić) postali pomoćnik ministra za prosvetu i sport bude istorijski, i po tome što ćemo se, posle dvesta godina iza kulturnog sveta u čijim programima obrazovanja srednješkolske omladine predmet pčelarstvo zauzma istaknuto mesto, i mi da uključimo u njihov stroj.

Istorija će jednako zabeležiti i vaše zalaganje i vašu opstrukciju. I jedno i drugo ima svoju težinu. Dakle, istorija će Vas zabeležiti.

Istorija vas je zabeležila u negativnom kontekstu. "

Nosilac je priznanja brojnih pčelarskih organiacija među kojima i "Povelja Zaslužnih članova društva", Društva pčelara Beograd - 2002. g. i Saveza pčelarskih organizacija Srbije - Zlatna značka "Zaslužni pčelar", 2002. g.; «Diploma prof. Jovan Živanović» - 2003, zlatna medalja za knjigu "Sa zdravim pčelama u XXI vek" - 2001. g. i srebrna medalja za ekologiju - 2001.godine.

Priprema iznenađenja - knjigu podvala i zabluda u srbijanskom pčlarstvu, gde personalno proziva autore kojima će se dodeliti CRNI GAN PRI.

Pripremio je za štampu II prošireno, dopunjeno i izmenjeno izdanje knjige «Sa zdravim pčelama u XXI vek».i knjigu «Lekovi i hrana - uzrok bolesti pčela i ljudi».

[1] U zvaničnim dokumentima zabeleženo je 18. maj 1933. godine. Grešku je učinio pop Ilija Vurdelja, koji je iz nemarnosti, mene rođenog u znaku JARCA na Krstovdan uoči Svetog Jovana, po čemu mi je kum Branko Grbić i odredio ime, upisao u knjige pet meseci kasnije.

[2] predavanja u Beogradu (pet predavanja), Jagodini, Užicu, Smederevskoj Palanci, Lazarevcu, Smederevu, Kruševcu, Čačku, Valjevu, Nišu, Obrenovcu (pet predavanja), Ubu, Šapcu, Leskovcu, Zrenjaninu (dva predavanja), Bečeju, Apatinu (dva predavanja), Somboru, Novom Sadu, Doboju, Banja Luci.

[3] »Pčelar« br. 10/95; «Pčelar», br. 9/96; »Pčelar«,br. 7/96, »Pčelar«,br. 9/96; »Pčelar«,br. 6/97; »Pčelar«,br. 11/97; »Pčelar«,br. 7/97; «Pčelar» br. 10/97; »Pčelar« br. 9/98; »Pčelar« br. 10/98; »Pčelar« br., 9/98, »Pčelar«, 1/99: «Pčelar» br. 2/99; »Pčelar«, 8/99, “Pčelar” br. 11/2000; “Pčelar” br. 10/2001;»Pčelar«,br. 11/96; »Pčelar«,br. 11/98; »Pčelar«,br. 2/99; »Pčelar«,br. 1/2001; ”Pčelar” br. br. 4/2001; »Pčelar«, br. br. 10/2001; »Pčelar« br. 11/2001, „Pčelar“ br. 12/2003; „Pčelar“ br. 4/2004; „Pčelar“ br.5/2004; „Pčelar“ br. 10/2004;

[4] Beogradski pčelar”,br. 4/2000; “Beogradski pčelar” br. 2/2001; “Beogradaski pčlelar” br. 9/2001; "Beogradski pčelar" br.14 za februar 2002; Beogradski pčelar" br. 15 za mart 2002;; „Beogradski pčelar“ br. 23 za novembar 2002; „Beogradski pčelar“ br. 28 za april 2003: „Beogradski pčelar“ br. 28 za april 2003; „Beogradski pčelar“ br. 28 za april; 2003; «Beogradski pčelar» br. 32. Beograd, 2003; »Beogradski pčelar«, 15/2002; »Beogradski pčelar«, za januar 13/2002;

[5] «Obrenovački pčelar«, 2/99; »Obrenovački pčelar«, 3/1999;

[6] »Melitagora«, Skoplje, 10, 11/1999; 57/2004, godina.

[7] »Matica«, Niš, 8/1999 »Matica«, Niš, 4/99, »Matica«, Niš, 9,10/99, »Matica«, Niš, 5/99, »Matica«, Niš, 4/99; Matica«, Niš,7/99, »Matica«, Niš, 8/99;

KNJIGE JOVO KANTARA

Obe knjige Jovo Kantara, u pčelarskoj javnosti, veoma dobro su primljene, ocenjene i nagrađivane.

Za njih, a posebno knjigu "Matica misaona imenica", kaže se da je prava enciklopedija, kapitalno delo,...

Obe knjige su pored ostalog i svojevrsan popis literature. Pišući ih, Jovo Kantar, koristio je i zaključke i probleme preko 200 autora.

Kontakt: 011/233-5/336, mobtel: 063 69-40-70

email: kantar@eunet.yu

Jovo N. Kantar,

Grabovac, Vidanski kraj 54D

25. avgust 2005.godine.

telefon: 063/69-40-70

Predmet:

METODSKE SMERNICE

III KONGRES PČELARA SRBIJE

BEOGRAD

Molerova 13

Izvršni odbor SPOS-a na svojoj sednici održanoj 22. februara 2002. godine izabrao je gospodina Jovu N. Kantara za predsednika Komisije za obrazovanje.

Jovo N. Kantar, konsultujući više uglednih i uspešnih pčelara, dobio je pristanak gospodina dr med. Rodoljuba Živadinovića, pčelara iz Žitkovca kod Aleksinca i gospodina Vladimira Hunjadija, profesionalnog pčelara iz Novog Sada, da budu članovi Komisije.

Komisija u gornjem sastavu upoznala se sa do tada postojećim Programom i planom iz perioda 1999. godine, koji je prenebregao imperativ Rezolucije 34. i 35. kongresa Apimondije od 1995., odnosno 1997. godine o zaštiti meda od zagađenja hemijom, kao i trend i tendencije u pčelarstvu država-članica Evropske Unije, SAD, Rusije, Japana i Australije da pčele od Varoe destructor štite organskim kiselinama i eteričnim uljima a upotrebu amitraza u pčelarstvu zakonom zabranili, te je sagledala stanje našeg pčelarstva i njegovo mesto u Evropi i, konstatovala njegov nepovoljan rejting, koji koincidira oceni ambasadora Velike Britanije u Beogradu. Kada je napuštajući dužnost ambasadora u Beogradu, a pred odlazak u Varšavu na identičnu funkciju, gostujući 19. jula 2002. na Jutarnjem programu TV Srbije, on je na čistom srpskom jeziku rekao dve zabrinjavajuće istine: “Vi u Srbiji ne znate koliko imate loš imidž u svetu, i (2). nećete da priznate da je to tako”. Sličnu ocenu o stanju našeg pčerlarstva dao bi svako ko iole prati rad Izvršnog odbora SPOS-a od početka 2001. godine do danas i, ko je pratio rad Predesedništva SPO-a unazad 25 godina do 5. oktobra 2000. godine.

Rukovodstvŕ SPOS-a u poslednjih 25 godina XX veka i, ovo novo, svojim nečinjenjem pomaka u pčelarstvu nabolje u prvih pet godina XXI stoleća, u čemu značajnu negativnu ulogu ima aktuelni predsednik SPOS-a doveli su srpsko pčelarstvo na zadnje mesto na Balkanu i poslednje u Evropi.

Argumenti za ovakve zaključake predstavljaju (1) održani međuanrodni simpozijumi pod pokroviteljstvom Apimondije i kongresi Svetske pčelarske organizacije, kao i (2) odsutnost volje i želje Izvršnog odbora SPOS-a i njegovog predsednika da se med po svojim bimedicinskim vrednostima, kao osnovni pčelinji produkt dovede u ravan sa kvalitetom medova prisutnih na Evropskoj pijaci.

"...Predsedništvo SPOS-a, odnosno Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije bi trebalo da propiše organizaciju suzbijanj varoe poput one u Izraaelu, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji... te da se postupa po instrukciji prof dr Rogar-a A. Morse-a "da se varoa kontroliše jednim pravilno sprovedenim hemijskim tretmanom godišnje, istovremenim tretiranjem svih pčelinjih društava jedne regije površine 200-400 km kvadratnih". Na sreću imamo takav primer u Bačkom Monoštru, a u Srbiji južno od Save i Dunava to je još uvek misaona imenica.

Još uvek, mnogi časni Eko-pčelari očekuju jedan drugi pristup - postupak ocene biomedicinskih vrednosti meda na Tašmajdanu, (i ne samo tu) po Evropskim uzusima – hromatografskom metodom, sa tačnošću od jednog nanograma, odnosno 0,000,000,000,1 gram/kg ostataka pesticida, odnosno enzimatskom metodom otkrivanja prisutnosti kuhinjskog šećera u falsifikovanom medu.

Tako rade u Europi. A na Tašmajdanu ocenu biomedicinskih vrednosti i u XXI veku daju »metodom štapa i kanapa«.

Malo je poznato da je teško utvrditi falsifikovani med dobijen od kukuruznog štirka, jer je srazmera glukoze i fruktoze slična priprodnom pčelinjem medu. Naučni radnici U.S. Departmant of Agriculture su utvrdili, enzimatskim procesom kontrole da šećeri u prirodnom medu imaju atomsku težinu "12", dok ugljeni izotopi kod kukuruznog šećera imaju atomsku težinu "13". Na toj osnovi nečasni pčelari profitiraju, držeći stalno do vrha napunjene hranilice šećernom otopinom u vreme bagremove i suncokretove paše, jer kako kaže dr Stefan Škenderov iz Bugarske, da je takav falsifikat vrlo teško otkriti, što potvrđuje i američka studija.

»Nemačke vlasti ne dopuštaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i drugim pčelinjim proizvodima, i najstrože zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde sporne ostatke«, istakao je visoki vladin funkcioner, i naglasio:«Nikom se neće dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom i prirodnom proizvodu ».

Na to ukazuje najnovija informacija da se Nemci ne šale. Oni su pre neku godinu dr Peteru Čerenjiju, pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su otkrili da je voskak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od koga sâm proizvodi satne osnove.

Još davne l983. godine, na Međunarodnom savetovanju o varoozi, marta t.g. u Štutgartu, u diskusiji je velika pažnja bila posvećena higijeni meda, kojom prilikom je u zaključku potencirano da je »zdravlje ljudi prioritetno, i da je nezamislivo i nedopustivo da se u pčelinja društva , pa tako i u med nekontrolisano unose hemijske materije, koje štetno deluju na ljudski organizam.«

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) amitraz je proglasila za najopasniju hemikaliju u pčelarstvu (K. Walner, »Pčelar« 11/92), a naši ga pčelari unose u košnicu već više od 20 godina kontinuirano, i danas, trujući naciju.

Na pomenutom savetovanju o varoozi, marta l983. godine u Štutgartu kritikovano je ponašanje nekih istočnoevropskih zemalja, među kojima i naša, »koje dozvoljavaju nekontrolisano korišćenje velikog broja hemijskih sredstava u pčelarstvu, u vreme kada oni mogu da budu unešeni u med ( J. Kulinčević, 1983) .

U SAD pčelari moraju, po zakonu, vratiti iskorišćene apistan trake proizvođaču, koji je dužan da ih primi, i pod kontrolisanim uslovima ih uništi. Pčelarski savez SAD ima odbor za pčelinje proizvode, čija je funkcija kontrola kvaliteta i biomedicinskih vrednosti meda, te marketing za plasiranje meda. Finansiraju ga proizvođači meda i Ministarstvo za poljoprivredu.

Opasnost od nekontrolisane upotrebe opasne hemije u pčelarstvu i zagađenja meda, navelo je države Evropske ekonomske zajednice da oforme telo sastavljeno od eksperata za varrou, koje je predlagalo koncepciju suzbijanja varooze pčela u funkciji zaštite prirodnih i zdravstvenih svojstava meda. "Vlade su obavezne da pristupe redovnom ispitivanju meda na ostatke akaricida i pesticida" zaključak, je IV sastganka grupe eksperata za varrou zemalja Ekonomske zajednice, održanog novembra l988. godine u Udinama, Italija.

"Naša država je obavezna da redovno sprovodi ispitivanja meda na ostatke pesticida na osnovu Pravilnika o maksimalno dozvoljenim dnevnim neškodljivim dozama za 252 pesticida u životnim namirnicama, među kojima i u medu, kojeg je donela Alimentarius komisija, odnosno njen Komitet za ostatke pesticida FAO/WHO, sa primarnom svrhom zaštite zdravlja potrošača. I ako je donešen savezni propis l992. godine, sanitarne inspekcije ne sprovode sistematsku i organizovanu kontrolu namirnica u proizvodnji i prometu, u meri i u obimu kako je to propisano postojećim zakonskim propisima, koji bi garantovali zdravstvenu bezbednost potrošača" (dr S.Škunca-Milovanović, l993)

I atrategija 34. kongresa Apimondije, borbe s varroom pod nazivom »Alternativne metode suzbijanja varroe« obavezuje državu, Predsedništvo, odnosno Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije i svakog pčelara pojedinačno, da u suzbijanji varooze koriste metode i sredstva koja će obezbediti proizvodnju pčelinjih proizvoda oslobođenih hemije.

"Veterinarski komitet EU 25. januara 2002. g,. izglasao je suspenziju uvoza proizvoda životinjskog porekla iz Kine u EU, koja se odnosi i na med Proizvodi koji su već upućeni u Evropu biće primljeni, ali i podvrgnuti detaljnom ispitivanju. Na osnovu te odluke, Evropska agencija za standarde hrane naručila je tokom februara dodatne testove kineskog i mešanog meda koji se prodaju u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikola, a u šest ostaci streptomicina.

Ista agencije javlja o povlačenju kineskog meda iz prodaje. Najjače neželjeno dejstvo hloramfenikola, koje je poznato, predstavlja izazivanje jedne vrste anemije, poremećaj krvi. To je dosta retko, ali teško oboljenje od koga u Britaniji oboljeva godišnje oko 50-100 osoba. Napominje se da hloramfenikol može biti povezan i sa nastankom kancera. "

Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti, kao najveću državnu tajnu, dok se u kulturnom svetu to javno publikuje, javnost upozorava, a vinovnike sankcionišu. Na primer, na internet sajtu www. apiservices.com dati su rezultati ispitivanja antibiotika u medu iz zemalja Evropske Unije u Laboratoriji u Bremenu.

U uzorcima meda otkriveni su antibiotici kako sledi (tabela A)

Tabela A

Ostaci antibiotika u medu u nekom zemljama Evropske Unije

Ostaci antibiotika u medu u zemljama EU
1999. godine	2000. godine
%	%
Streptomicin	43,2	26,0
Sulfatiazol	28,0	16,2
Sulfametazin	11,4	6,7
Oksatetraciklin	11,4	5,6

U statistiku su ušli uzorci meda sa manje od 0,01 mg/kg, dok je za streptomicin kriterijum manje od 0,02 mg/kg. U grupi od 108 uzoraka iz 1999. godine koji po količini ostataka nisu u skladu sa zakonima EU, ubedljivo najviše ostataka antibiotika i brojem i procentualno otkriveno je u medovima iz Španije. Od 29 uzoraka , 28 je bilo pozitivno, a najčešće prisutan je bio tetraciklin u 21 uzorku. Od 26 uzoraka iz Italije, u sedam su otkriveni ostaci antibiotika, od toga 4 sulfonamid.

U toj grupi uzoraka, ostatke antibiotika nisu imali madovi iz Grčke, Švedske, Austrije, Finske i Belgije (Cvetković, 10/2002).

Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu (Spivak, prema Dugalić i sarad.2005), dok kod nas, po Pravilniku lečenje i preventiva antibioticima nije dozvoljena kod Američke kuge pčelinjeg legla, kao i druge bolesti bez stručnih lica. Posledice nekontrolisanog korišćenja lekova u pčelarstvu je češći nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida u medu.

Uviđajući da se pčelari u državama Unije ne pridržavaju zakonskih odredbi o medu iz Uredbe Saveta Evrope br. 2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine, kojom se zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II ove Uredbe., već i dalje ilegalno unose hemiju u košnicu, koju je Evropska Unija zabranila u suzbijanju bolesti pčela, o čemu nas je Mr N. Bandžov, (2001) informisao još 2001. g., njena E Komisija zahteva da pčele tretiraju veterinari, i u vezi s tim pomenuta Komisija priprema novu Direktivu.

Nact zakona o lekovima za pčele koji bi se davali isključivo na recept deo je nove EC Direktive EC 2004/28/EC, koja bi se primenjivala u čitavoj oblasti stočarske proizvodnje hrane, bez ikakvih izuzeća. Njome se predviđa da se lekovi namenjeni pčelama mogu izdavati jedino na recept. Zbog toga biće dostupni isključivo veterinarima. Nova direktiva treba da stupi na snagu u oktobru 2005. g.

Dok je u Evropskoj Uniji sva pažnja fokusirana na zaštitu zdravlja građana, dotle su se u nas pčelarska asocijacija i državna administracija oglušili o rezoluciju 34. kongresa Apimondije od 1995 i Dokumenta 35. kongresa Svetske pčelarske organizacije od 1997. godine o zaštiti meda i drugih pčelinjih proizvoda od zagađenja hemijskim sredstrvima akaricidima i antibioticima, a naši predavači ignorisali eko-lekove protiv varroe, kao što su timol, mravlja, mlečna i oksalna kiselina, i nametnuli stil ponašanja pčelarskim organizacijama i Predsedništvu, odnosno u Izvršnom odboru SPOS-u da su ovi preparati od drugorazrednog značaja, a dâli prioritet fluvalinatau na letvicama i amitrazu-dimu.

Samo časni izuzeci sa časnim namerama otkrivaju podvale nesavesnih pčelara i iznose u javnost "podmetnute mine" zdravlju nacije.

Dr sc. vet. Nada Dugalić-Vrndić (2005), naučni saradnik, NIVS, utvrdila je u 60 uzoraka meda uzetih sa beogradskih pijaca i 40 uzetih iz velikih marketa, da čak 18 sadrži ostatke antibiotika i sulfonamida U referatu na XIII naučnom savetovanju u Beogradu-Zemunu posvećeno KVALITETU I PROMETU MEDA I PČELA je saopštila da je naknadno utvrđeno da skoro 2/3 uzoraka predstavlja falsifikat meda. U 43 uzorka meda za koje su vlasnici tvrdili da nije bilo upotrebe lekova u toku proizvodnje, ustanovljen je pozitivan nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida kod 31%-72% uzoraka meda.

Dr sc. vet. Nada Plavša i sarad.(2005) su utvrdili prisustvo antibiotika u različitim vrstama meda. Od ukupno pregledanih 193 uzorka, rezidue antibiotika su nađene u 43 uzorka ili 22,28% i da se oksitetraciklin zadržava u uskladištenom medu, čak do 315 dana.

"Pojavljuje se svašta na našim zelenim pijacama i tržištu. Veterinarska inspekcija bi ozbiljnije morala da se pozabavi ovim problemom i zbog proizvođača i zbog potrošača. Uzimanjem uzoraka od proizvođača ispitao bi se njegov kvalitet i tako se izbegao med sa antibioticima na primer, kaže Radomir Babić, diplomirani inženjer agronimije. Prema njegovim rečima jedino se kontrolom uvoza meda i ekstrakata koji se ubacuju u med i redovnim inspekcijama ovaj problem može rešiti. Zakonski propisi postoje ali se nedovoljno poštuju – smatra ovaj pčelar...a Lokman Beširi kaže da "iznenadnom kontrolom meda kod prodavaca na pijaci i kod onih koji ga ne iznose na pijacu, jedino može da se spreči trgovina medom lošeg kvaliteta... Čula sam da se na tržištu pojavljuje `sumnjiv med` i jednostavno ga ne smem da kupim – kaže Gordana Janković, ekonimista iz Beograda".- piše D. Urošević u «POLITICI» od 7. decembra 1996. godine, pod naslovom "Probam kad kupujem".

Osam godina posle, 18. oktobra 2004. g, postavio sam pitanje Izvršnom odboru Saveza pčelarskih organizacije Srbije [u sastavu Đoko Zečević (Nova Varoš) , Petar Vučetić (Novi Sad), Ivan Stojev (Vršac), Stanimir Javorac (Ruma), Marko Stanojević (Beograd), Boža Petrović (Beograd), Zoran Mladenović (Mladenovac), Srbislav Perić (Petrovac na Mlavi), Miloš Antonić (Koceljeva), Slobodan Vučićević (Kragujevac), Dragiša Smiljković (Boljevac), Ratko Joković (Lučani), Vlastimir Spasić (Niš) i Borivoje Dimić (Vranje)] .

"Poštovana gospodo, molim vas da mi odgovorite, da li se nešto promenilo u medu i u postupcima naših pčelara u vremenu od kada sam izložio ove probleme 1996. g. u tekstu članka «Da li pčelari Srbije proizvode i plasiraju u prodaji kvalitetan med?» («Pčelar» 9/96) - do izožbe meda na Tašmajdanu s početka oktobra 2004. godine...."

Prilog: Tekst članka «Da li pčelari Srbije proizvode i plasiraju u prodaji kvalitetan med?» («Pčelar» 9/96) (U Grabovcu 18. oktobra 2004. godine.)

Na sednici IO SPOS-a od 05. 12. 2004. Predsednik Šljivić je odbio da primi k znanju moje pismo, niti je dozvolilio da se ono saopšti članovima IO, A NITI JE U ZAPISNIK SA SEDNICE IZVRŠNOG ODBORA ZAVEDENO, ("Nažalost, u kopiji zapisnika sa te sednice nema ni reči o Vašem pismu"!!), svesno ignorišući opasnosti koja se nadvila nad Srpskom nacijom, konzumirajući med iz košnica tretiranih supstancom zvanom amitraz... "LJUDSKO ZDRAVLJE NE SME BITI PREDMET TRGOVINE NESAVESNIH TRGOVACA, RAZNIH NAKUPACA I PRERAĐIVAČA POLENA I MEDA, U KOME ČESTO SVEGA IMA SAMO POLENA I MEDA NE".(Akademik dr J.Tucakov).

U Nemačkom pčelarstvu amitraz je van zakona, a u Srbiji se najviše ceni i

nekontrolisano u košnice unosi.

Amitraz je liposolubilan, a njegovi metaboliti – formamidin i ksilidin su – kancerogeni, mutageni i teratogeni,

u medu se zadržavaju punih 18 meseci,

(dr D. Todorović, 1989)

Nemci štite svoju naciju od genotoksičnosti, kancerogenosti, mutagenosti i teratogenosti, uzrokovane ostacima amitraza u medu. Srbi ni pet para ne poklanjaju naciji, već je tiho, tiho...biološki uništvaju zarad ličnih interesa i pohlepe pojedinaca, nesvesni činjenice da seku granu na kojoj sede, jer su im u opasnosti deca, unuci i prarunuci

Tako je

-Pčelarski savez Slovenije dobio od Apimondije poverenje za organizaciju i održavanje Internacionalnog simpozijuma o apiterapiji, 1978. godine u Portorožu;

-Pčelarskom savezu Makedonije poverena je organizacija Međunarodnog simpozijujma o apiterapiji 10 godina posle Portoroža, u Ohridu - 1990.godine.

-Hrvatskom pčelarskom savezu Apimondija je poverila organizaciju dva simpozijuma sa međunarodnim karakterom i jednog kongresa Apimondije:1984.godine Simpozijum o varroi u Splitu, i dve godine kasnije - 1986. - na istu temu Simpozijum u Zagrebu.

-Godine 1991. Split je od Apimondije dobio poverenje da bude domaćin 33. Kongresa. Završio je kompletnu organizaciju, ali se zbog ratnih dejstava Kongres nije održao u Hrvatskoj, već dve godine kasnije 1993 u Tokinu (Kina),

- Godine 2003. godine pčelari Slovenije bili su domaćini pčelarima celog sveta na 38. Kongresu Apimondije u Ljubljani.,

16. kongres Apimondije održan je 1956. godine u Beču (Austrija),

17. kongres Apimondije održan je 1958. godine u Rimu (Italija).

20. kongres Apimondije održan je 1965. godine u Bukureštu (Rumunija),

27. kongres Apimondije održan je1979. godine u Atini (Grčka),

29, kongres Apimondije održan je 1983. godine u Budimpešti (Mađaska)

Bugarska i Albanija koje do sada nisu imale organizaciju kongresa Apimondije, imale su organizaciju brojnih simpozijuma pod pokroviteljstvom Apimondije, i imaju institute za pčelarstvo, pa u rangiranju vidno odskaču na tabeli ispred nas..

Kao uteha, Pčelarski savez Srbije bio je organizator i domaćin Kongresa pčelara Apislavije, 2000. godine.

Sagledavajući takvo stanje u našem pčelarstvu i ono što se dešava u užem i širem okruženju, a da bi ubrzali tempo u sustizanju pčelarske Evrope, i da stanemo na stepenik koji nam objektivno pripada, Komisija za stručno obrazovanje pčelara Srbije izradila je polazne osnove koje su poslužile za izradu Programa stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek.

Polazne osnova čine (1) strategija 34. i 35. kongresa Apimondije od 1995. , odnosno 1997. godine, (2) tendencije u Evropi, (3) iskustva drugih i (4) kako se radi kod nas.

Početkom maja 2002. godine prednacrt Programa je bio završen i uručen Sekretaru SPOS-a. Izvršni odbor SPOS-a na svojoj sednici održanoj 23. juna 2002. godine usvojio je predloženi Program obrazovanja, a II kongres pčelara Srbije održan u Aleksincu 28. i 29. septembra 2002. godine uvrstio ga kao svoj zvanični dokumenat.

Nažalost, Program stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, iako je 23. juna 2002. godine usvojen na sednici Izvršnog odbora SPOS-a, kojom je predsedavao aktuelni predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, gospodin Miljko Šllivić, još nije stupio na snagu. Gospodin Šljivić odbio je da obznani usvojeni dokumenat u časopisu «Pčelar», pa je time doprioneo i onako lošem rejtingu našeg pčelarstva.

Iako u zadacima II kongresa pčelara Srbije (str.135. Zbornik radova II kongresa pčelara Srbije, 28. i 29. septembra 2002.) stoji "da će Izvršni odbor SPOS-a odštampati i predavačima podeliti Metodske smernice", kao sastavni deo dokumenta koji nosi naslov Programa stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, to se nije ostvarilo.

Nastojanje Komisije za obrazovanje da se to realizuje nije našlo podršku predsednika SPOS-a gospodina Miljka Šljivića koji je ignorisao i inače usvojeni Programa stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, tako da nikada taj već usvojeni Program nije ni zadejstvovao. Zašto? To treba on da pojasni gospodin Šljivić.

Prednacrt Smernica, odmah posle Kongresa – 21 10. 2002. g., poslat je na ime gospođe Ivanke Brkić, sekretara SPOS-a (Faksimil br. 1). Kako ga, iz meni nepoznatih razloga ona nije primila, pošiljka se vratila na moju odresu. Odmah nakon toga, dana 1. novembra 2002. godine (Faksimil br. 2) predmet je poslat na adresu gospodina Šljivića, s molbom da se razmotri na Izvršnom odboru i pošalje na adrese predavača, nije realizovan.

Jedan drugi predstavnik Saveza pčelarskih organizacija, ali ... Crne Gore, gospodin Jeremija Radojević iz Podgorice zainteresovao se 28. aprila 2005. godine za Program stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, zamolio je da ga ustupimo njima, što smo mi (g. Vlado Hunjadi, dr med.Rodoljub Živadinović i moja malenkost – Jovo Kantar) rado prihvatili. Crnogorski pčelari slede tendencije u Evropskoj Uniji, pa se žele pčelarskoj Evropi predstaviti sa Programom stručnog obrazovanja pčelara Crne Gore za XXI vek, kada Crna Gora kao nezavisna država bude primana kao ravnopravna članica u Evropsku Unije, da joj pčelarstvo ne bude smetnja u toj nameri.

Stoga, Trećem Kongresu pčelara Srbije iznosim moje viđenje argumenata stanja našeg pčelarstva i metode opstrukcije Programa obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek od strane trigona Šljivić - Brkić - Izvršni Odbor SPOS-a, i nudim Metodske smernice za predavače.

_____________________

Napomena urednika: Da bi se smanjila veličina dokumenta, izostavljene su kopije nekih dokumenata, a ispod istih je stajalo:

Sl. 1.- Faksimil br. 1 Povratnica sa pismom dokumenata koji su trebali da se raspravljaju na Izvršnom odboru SPOS-a. Pismo poslato 21. 10. 2002. g. Sekretar SPOS-a, kako sam i očekivao, nije pismo zaprimila, pa je vraćeno na adresu pošiljaoca.. Ja sam ga samo stavio u veći koverat i prosledio Predsedniku SPOS-a.

Sl 2 - Faksimil br. 2 Potvrda o upućenom pismu u kojem se nalazlo:

a) sastav i zadaci komisija za saradnju sa državnim institucijama,

b)dopunu spiska neophodnih predavača za realizaciju nastave po novom NPP,

c) Kodeks predavača,

d) Ocenu rada predavača,

e) Zadatke predavača i

f) Metodske smernice predavača.

Sl. 3 - Faksimil br. 3 Poziv za predavače sa kojima se trebao održati metodsko savetovanje.

Sekretar SPOS-a gospođa Ivanka Brkić uručila mi je to na Kongresu 29.IX. 2002. g. u Aleksincu, umesto da je pozive uputila do 15. septembra 2002. godin na odrese predavača