Svaki napredan pčelar trudi se da u košnicama ima
uvek dobro saće, od koga u velikoj meri zavisi uspeh u iskorišćavanju
paše. Pod dobrim saćem podrazumeva se saće koje se sastoji iz samih
radiličnih ćelija, bez rupa i krivina.
Mora se priznati da se često dešava da pčelar i pored
sve dobre volje i sveg staranja ne uspe u svome nastojanju. Nije redak
slučaj da se nađu 10, 20, 30, pa i 50% koje trutovskih, koje razvučenih
ćelija na saću u plodištu.
E. S. Miler u američkom časopisu »Gleanings in Bee
Culture« iznosi način kako da se dođe do dobrog saća, način koji se
slaže sa našim zapažanjima, te ga iznosimo našim pčelarima.
Da se dođe do dobrog saća, okvire sa tablama
veštačkog saća ne treba stavljati radi dograđivanja između okvira sa
leglom, već iznad legla, u nastavak. Razume se, kad pčele osećaju
potrebu za izgrađenim saćem. Kad se tako uradi, pčele izrađuju satove
od donjeg kraja, i tada nema rastezanja.
Što se tiče roja, prirodno je da je njemu najbolje
dati već izrađeno saće.
Omima koji nemaju izrađenog saća, te roj moraju da
stave na okvire sa tablama veštačkog saća, preporučuje se da ispod
plodišta stave prazan nastavak. U ovom slučaju pčele će obrazovati grozd
na donjim daščicama okvira i početi izgrađivati saće od dole, pri čemu
će se izbeći rastezanje veštačkog sata. No, prazan nastavak na ovome
mestu ne sme se ostaviti duže vreme. Posle 3—4 dana ili odmah čim saće
bude izvučeno, treba ga skloniti, inače će pčele početi izgrađivati saće
i ispod donjih daščica okvira.
