|
Modifikacija metoda "Prirodno rojenje na
veštački način" kod DB, LR i Farar košnica
U Zborniku
radova “II Kongresa pčelara Srbije”, održanom u Aleksincu 28. i
29.9.2002. godine, objavljen je i rad pčelara Čedomira Jovanovića iz
Niša sa nekoliko primera “Prirodnog rojenja na veštački način”, od kojih
je, i po samom autoru, najinteresantniji treći primer obrađen na strani
37.
Kako ja, bar za
sada, pčelarim stacionarno, modifikovao sam navedeni primer, učinivši ga
dostupnim svim pčelarima. Istovremeno sam ugradio i neka poboljšanja, u
odnosu na osnovni metod.
Postupak
koristim po završetku bagremove paše, za vreme oduzimanja medišnih
nastavaka. Na svakom nastavku treba da postoji okrugli otvor prečnika
25-35 mm na prednjoj strani. Skinuti medišne nastavke, na plodište
staviti prazan nastavak, pa poklopnu dasku, a zatim vratiti medišne
nastavke s tim da okrugli otvori budu okrenuti suprotno od leta košnice
(Slika 1.).
Ispod poklopne
daske treba zakačiti jednu do dve antivarozne letvice (Slika 2.).
Sutradan
skinuti medišne nastavke koji su ostali bez pčela i odneti na vrcanje.
Za poklopnu
dasku uhvatiće se roj određene veličine. Radi se o višku pčela, koje su,
po oduzimanju medišta, a deo i pre toga, ostale bez posla. Kao takve,
one su ne samo višak, već i pretnja mogućem ulasku društva u rojevi
nagon.
|
U popodnevnim
satima, preduzimamo sledeće mere:
1. Skidamo
kompletan nastavak sa poklopnom daskom, na kojoj se nalazi roj i
postavljamo ga na ranije pripremljen medišni nastavak (ili plodište)
u kojem zavisno od tipa košnice može biti 9 ili 11 ramova sa satnim
osnovama i jedan ram sa što mlađim otvorenim leglom (Slika 3.). |
|
 |
Leglo je moguće
uzeti iz iste ili neke druge košnice (na njemu ne treba da bude pčela),
i taj ram, na kojem se u kavezu nalazi i nova, sparena matica,
postavljamo u sredinu novoformirane košnice.
2. Staru
košnicu (starku) premestimo na novu lokaciju (dovoljno udaljenu od nove
kako bi je napustile izletnice), a na njeno mesto postavljamo
novoformiranu košnicu (roj). Pored pčela iz novoformiranog roja, u novoj
košnici će se uskoro naći i sve izletnice iz starke. Na ovaj način
formiraće se dosta jak roj, sa značajnim odlikama prirodnog roja.
3. Do kraja
dana i u toku noći, sve pčele će napustiti medišni nastavak i preći će u
plodišni deo na ram sa leglom i ramove sa satnim osnovama. U jutarnjim
satima uklonimo medišni nastavak i ranije postavljene letvice. Pčelama
prepustimo da same oslobode maticu.
4. Kako je
starka ostala bez izletnica, leto suzimo i u narednih nekoliko dana, dok
ne stasaju nove izletnice, prihranjujemo sa razblaženim medom ili
šećernim sirupom. I novoformirani roj prihranjujemo šećernim sirupom 1:1
radi što brže izgradnje saća.
5. Za 8-9 dana,
otvorimo novoformiranu košnicu i iz nje izvadimo ranije ostavljeni ram
sa leglom. On je poslužio kao mamac za preostale varoe, a kako smo rekli
da je u vreme stavljanja na njemu trebalo biti što mlađe otvoreno leglo,
to smo omogućili da se na istom formiraju matičnjaci, za slučaj da
matica nije prihvaćena. Dakle, ovaj ram je imao i kontrolnu svrhu u
pogledu prijema matice (njega vraćamo u starku ili u neko drugo društvo).
Tada uklanjamo i kavez u kojem je bila matica i nakratko proveravamo
aktivnost matice i roja u celini.
 |
|
6. U narednim danima, zavisno od potrebe, i dalje vršimo prihranu sa
100-200 g sirupa, a posebno vodimo računa o blagovremenom proširenju
i deblokadi košnice dodajući po potrebi nove ramove sa satnim
osnovama (ili i ceo nastavak - što zavisi od tipa košnice), uz
eventualno vađenje novoizgrađenih ramova, prevešavanja u gornji
nastavak za-tvorenog legla (kod LR i Farar košnica), a sve radi što
efikasnijeg korišćenja snage roja.
7. Sa
starkom postupamo kao i sa ostalim sličnim društvima.
8. Postoji
mogućnost, ako se to želi, da se formiraju i dvomatična ili dvojna
društva. U tom slučaju, starka se ne pomera na novo mesto, već se po
završenim radnjama vezanim za formiranje roja, postavlja iznad
novoformiranog roja, sa letom okrenutim na suprotnu stranu od
prethodnog položaja a time i od leta roja (Slika 4.).
|
Posle primene
uobičajene terapije za oslobađanje od varoe društava koje imaju leglo (višekratno
dimljenje, letvice i sl.), i zamene matice, i gornje društvo imaće sve
uslove (uz uklanjanje starog i deformisanog saća), ne samo za zdrav i
ubrzan razvoj u društvo spremno za uspešno prezimljavanje, već u
povoljnim pašnim uslovima i za donošenje viška meda.
Šta smo dobili,
sa ovako modifikovanim metodom?
Dobili smo novo
društvo koje je na najbolji mogući način u poziciji da se brzo razvija
koristeći snagu prirodnog roja.
Novostvoreno
društvo, primenom letvica protiv varoe i rama sa leglom oslobodili smo
veoma velikog broja varoe.
Novostvoreno
društvo razvijaće se u celini na novoizgrađenom i nezagađenom saću, čime
je oslobođeno i mnogih drugih bolesti i problema koje sa sobom nosi
staro saće.
Sprečili smo
eventualni rojevi nagon i sve probleme u vezi sa njim.
Došli smo do
novog društva, na kako to kaže i Čedomir Jovanović “najracionalniji i
najproduktivniji način. Najracionalniji je jer nema stresanja i
smeštanja ramova ( kako je to inače opisano u primeru jedan navedenog
Zbornika, na strani 36, a pre toga i u knjizi “Savremeni principi
pčelarenja 2”, izdanje 2001., strana 29). Produktivnost se odražava kroz
najbrži razvoj i najveći broj izgrađenih i zalegnutih ramova.”
Modifikacijom
osnovnog metoda, dobijam dosta jači roj (jer mu pridružujem i sve
izletnice), koji će imati još ubrzaniji razvoj, a izbegao sam eventualno
spajanje više manjih rojeva u jedan, što se preporučuje u osnovnom
metodu, ako roj (iz jedne košnice) nije dovoljne veličine.
U zavisnosti od
jačine roja i kvaliteta matice, kao i pašnih uslova, postoji mogućnost
da bude potrebno postavljanje i medišta.
Navedeni metod
rojenja, rezultat je ličnog iskustva, a rezultati dosadašnje primene su
veoma dobri, bolji od svih ranije primenjivanih.
Korišćena literatura:
1. Zbornik
radova, II Kongres pčelara Srbije, Aleksinac, 28. i 29.9.2002.
2. Dr Rodoljub
Živadinović, “Savremeni principi pčelarenja 2”, str. 29, 2001 |
